Током целог септембра, учитељица Нина трчала је хуманитарни изазов, а њени ђаци сваког дана навијали су за њу и са нестрпљењем чекали нови резултат.
Стигла је вест: 130 претрчаних километара!
Прича ту није била завршена, тада је тек добила своје најлепше поглавље.
Ученици су знали да се километри могу „откупити“ у хуманитарне сврхе и да ће новац бити намењен Вуку, дечаку који болује од церебралне парализе. Самоиницијативно су досли на идеју да они скупе новац и откупе километре које је истрцала њихова уцитељица.
У учионици је чекао ред. Један по један, прилазили су учитељици са новцем у рукама, спремни да својим малим доприносом учине нешто велико. Избројали су до 13.000 динара!
Осмеси, узбуђење, понос и велики аплауз испунили су учионицу.
Тог јутра деца су научила лекцију која се не налази ни у једном уџбенику.
Научила су да километар може бити много више од пређене раздаљине, да заједништво прави разлику и да је најлепши осећај онај када знаш да си некоме помогао.
Јер понекад је довољно да направимо само један мали корак – заједно.
